Zašto dolazi do žgaravice

Problemi sa stomakom i crevima spadaju među tegobe sa kojima se gotovo svaka osoba svakodnevno susreće. Pored svakodnevnih prehrambenih navika, značajan deo problema sa varenjem koji su usko povezani sa životnim stilom i drugim zdravstvenim tegobama kod osobe, čine stomačne tegobe. Jedan od najčešćih simptoma kod ovih tegoba je žgaravica.

Šta je žgaravica?

Žgaravica je naziv za bol koji pacijenti uglavnom osećaju kao peckanje, kiselinu ili žarenje u gornjem levom delu stomaka ili odmah iznad pupka. U nekim slučajevima peckanje može uticati i na grudi ili vrat i može se pomešati sa bolom u grudima ili stomaku. Žgaravica se kod mnogih bolesti pojačava u određenim periodima i može se smanjiti na neko vreme, a zatim se tokom dana ponovo javiti. U tom smislu, žgaravica može značajno negativno uticati na kvalitet života osobe i otežati unos hrane, što može dovesti do slabosti ili gubitka težine.

Zašto nastaje žgaravica?

Iako se žgaravica uglavnom javlja kod bolesti povezanih sa stomakom, druge zdravstvene tegobe takođe mogu izazvati peckanje u stomaku. Faktori koji mogu izazvati žgaravicu su:

• Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB): Najčešći uzrok žgaravice je povratak sadržaja želuca u jednjak, što dovodi do iritacije tkiva. Poznata kao refluks, GERB je hronična bolest digestivnog sistema. Osnovno karakteristično oboljenje je zadebljanje tkiva na spoju jednjaka i želuca; kada sfinkter, koji kontroliše prolazak hrane, ne obavlja izolaciju kako treba, sadržaj želuca se vraća natrag. U zavisnosti od jačine bolesti, može se javiti peckanje u želucu, grudima, vratu ili grlu.
• Gastritis: Upala želuca ili iritacija njegove površine usled različitih faktora može izazvati gastritis, koji može biti akutni (iznenadni) ili hronični (dugotrajni). Akutni gastritis obično nastaje zbog nekontrolisane upotrebe antiinflamatornih lekova ili konzumacije hrane/pića koja iritira želudac. Hronični gastritis može biti uzrokovan infekcijama bakterijama kao što je H. pylori, ili problemima kao što je refluks žuči. Kod gastritisa, peckanje se uglavnom oseća u gornjem levom delu stomaka.
• Peptički ulkus: Kod bolesti peptičkog ulkusa, gde dolazi do oštećenja želuca ili duodenuma i formiranja čira, može se javiti jak osećaj peckanja i bol u želucu prilikom unosa hrane. Ova bolest obično nastaje kao posledica hroničnog gastritisa, ali može se javiti i usled nekontrolisane upotrebe lekova. Dugotrajni čir može izazvati krvarenje, blokadu ili perforaciju u zahvaćenom području.
• Srčani udar: Kod starijih osoba sa drugim hroničnim bolestima, srčani udar može u nekim slučajevima izazvati simptom žgaravice. Zbog toga kod starijih osoba sa srčanim problemima, pojava žgaravice može ukazivati i na mogući srčani udar.
• Dijabetička gastropareza: Kod osoba sa dijabetesom, dugotrajna nekontrolisana glikemija može oštetiti nervne ćelije odgovorne za regulaciju gastrointestinalnog sistema, što dovodi do problema sa varenjem kao što su dijareja, zatvor, nadutost, nepravilno varenje i žgaravica.
• Funkcionalna dispepsija: Kod nekih pacijenata, bez otkrivanja organskih problema, mogu se javiti digestivne tegobe povezane sa želucem. Kod ovih poremećaja, kao što je sindrom iritabilnog creva, može se javiti dispepsija, koja se manifestuje kao nadutost, nepravilno varenje, podrigivanje i žgaravica.

Pored svih ovih faktora, pušenje, gojaznost, trudnoća, prekomerni unos kofeina i začinjena ili kisela hrana/pića takođe mogu izazvati žgaravicu.

Koji simptomi mogu pratiti žgaravicu?

Pošto je žgaravica uglavnom povezana sa problemima digestivnog sistema, kod pacijenata se mogu javiti i drugi simptomi zavisno od osnovnog uzroka. Simptomi koji mogu pratiti žgaravicu su:

• Kolikast bol u stomaku, naročito u gornjem levom kvadrantu, koji se javlja u intervalima i oseća se kao ubod nožem
• Mučnina i povraćanje
• Slabost i umor
• Nadutost i nepravilno varenje
• Dijareja ili zatvor
• Gubitak apetita, gubitak težine
• Podrigivanje
• Gorki ukus u ustima ili dolazak ostataka hrane
• Loš zadah

Kako se leči žgaravica?

Lečenje žgaravice prvo zahteva utvrđivanje osnovnog uzroka. Nakon dijagnostičkih testova, specifično lečenje usmereno na otklanjanje problema efikasno uklanja simptome žgaravice. Za GERB, koji je najčešći uzrok žgaravice, najčešće se primenjuje farmakološko lečenje, dok se u nekim slučajevima može primeniti i hirurška intervencija. Lekovi koji se koriste obuhvataju antacide, antihistaminike i inhibitore protonske pumpe.

Pored toga, pacijentu se mogu preporučiti promene u načinu života: izbegavanje začinjene i kiseline hrane/pića, konzumiranje manjih obroka češće, prestanak unosa hrane 2 sata pre spavanja i smanjenje stresa. Takođe, kod osoba sa prekomernom težinom, preporučuje se redovna fizička aktivnost i zdrava ishrana radi smanjenja telesne mase.

Kod gastritisa ili peptičkog ulkusa, lekovi se mogu prilagoditi osnovnom uzroku, mogu se propisati lekovi za zaštitu želuca ili, u slučaju infekcije, primeniti antibiotici.